Postavljenje ličnih granica jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočavaju visoko osetljive osobe.
Šta to znači?
Između ostalog, da veoma lako mogu da osete tuđa osećanja, pa tako i neprijatna, i da još lakše mogu da zauzmu ulogu “pomagača”. I kada treba, i kada ne treba.
Negde sam pročitala da gotovo da ne treba pomagati drugima jer ih tako stavljate u inferiornu poziciju i preuzimate njihovu energiju. Ne slažem se, ali vas molim da sami razmislite o tome.
Kroz moju visoko osetljivu mladost zaista sam klinački bila uverena da mogu spasiti svet, ako ne tada, onda bar jednog dana, kad porastem.
Tokom rada u redakcijama i dalje sam se vodila tom mišlju, ali ublaženog intetnizetita, jer me je realnost često demantovala.
I tako sam tek u tridesetim naučila da postavim dva magična pitanja:
- Da li želiš da ti pomognem?
- Kako (mogu da ti pomognem)?
I da razjasnimo, pomoć za mene ima mnogo lica.
Pomoć je saslušati nekoga.
Pomoć je dati ideju.
Pomoć je izdvojiti vreme.
Pomoć je podeliti lično iskustvo.
Pomoć je uraditi nešto umesto nekoga.
I još mnogo toga.
Uz zajednički imenitelj – ne ugrožavati sebe dok to činimo.
Pre dve godine, kada sam se nalazila u čudnom i mučnom stanju mirovanja zbog pogrešnih dijagnoza, i kada sam polako počela sa se zatvaram u sebe (što ne liči na mene), pored bliskih ljudi koji su fizički bili uz mene, dragocena pomoć mi je stizala i drugim kanalima.
Moje dve kume, jedna iz Austrije, druga iz Italije, angažovale su se na razne načine.
Ne mogu pisati o porukama ohrabrenja jer su suviše lične. Ali sve ostalo…
Lekovi kojih nema u Srbiji, knjige kojih nema u Srbiji, izveštaji sa konsultacija lekara iz zemalja u kojima žive, garderoba, slatkiši, najlepša nes kafa…
Kada se sve završilo i kada sam zaokružila troškove pogrešnog lečenja, cifra je za naše uslove zaista bila prevelika.
– Hoćeš da ti pošaljem novac?
-Ne. Pošalji mi neke modne detalje koje više ne nosiš. Hoću da se malo osvežim.
-Šta ti treba od kozmetike?
Sedela sam na klupi ispred jedne novosadske pošte i pokušavala da stvari iz velike kutije prebacim u kesu da bih mogla lakše u gradski prevoz.
-Je l slobodno, sine?
-Jeste.
I dok sam vadila ogrlice, narukvice, svilenu košulju, kožnu torbu, novčanik, ešarpe, neseser pun kozmetike, baka do mene na klupi me je pitala:
-Ko ti je sve to poslao, sine?
-Kuma.
-Ti i tvoja kuma ste srećne žene. Imate jedna drugu.
visoko senzitivne osobe 