“Visoko senzitivni ljudi teže podnose promene i mnogo razmišljaju pre nego što se odluče na neki novi korak, pa makar bio i na bolje”, dr Ilejn Eron, svteski ekspert za visoku osetljivost.
Iako pripadam jednoj petini svetske populacije koja je rođena sa osobinom visoke senzitivnosti nervnog sistema, i iako ne mogu da kažem da lako podnosim promene, od kada znam za sebe, upuštala sam se u njih čak češće nego veliki broj prosečno senzitivnih ljudi.
Utabane staze sam nekako, što slučajno, što namerno zaobilazila, bez obzira što sam zbog toga doživljavala ogromne uspone i padove na svim poljima.
Tako sam se recimo, za svojih 36 godina, selila 17 puta, s tim što se prva dva ne sećam jer sam bila beba. Promenila sam dva kontinentna, dve metropole (ako Beograd uopšte može tako da se nazove), tri manja mesta i konačno se našla u gradu po meri čoveka, Novom Sadu.
I preživela sam. Sa manje ili više stresa, ali jesam.
Zašto ovo pišem?
Zato što se ponovo nalazim usred selidbe.
Ova bi trebalo da bude najlepša i najmanje stresna, jer se selim dve ulice niže, u stan u kome će računi stizati na moje ime.
Nisam od onih žena hobotnica koje dobro rade nekoliko stvari istovremeno, ali ovaj period mi je dobar test da vidim koliko sam uspela da prihvatim sebe kakva jesam, bez kinjenja i forsiranja da sve mora da bude savršeno i gotovo u zacrtanom roku. Mora da bude gotovo u roku, ali ne mora da bude savršeno.
I još nešto. Tražila sam pomoć oko selidbe od bliskih ljudi, bez da sam se osećala neprijatno i nesposobno. Jer to i nisam. Samo mi je trebalo vremena da shvatim.
Rekla bih da je to veliki napredak koji i vama želim.
visoko senzitivne osobe 