Svaka peta osoba je kao ja (ili ti)

zalazak suncafoto:pixabay.com

Svaka peta ili šesta osoba na svetu ima osetljiviji nervni sistem od prosečnog i to na sve: emocije, stres, energiju, spoljne stimulanse. One registruju više, osećaju više i zbog toga su često preplavljene iskustvima koje doživljavaju.

S obzirom na to da se radi o urođenoj neurološkoj osobini, ona se odnosi na sva čula. To su oni ljudi koji lako zaplaču, kojima je stalo kako se drugi osećaju, koji su intuitivni, kreativni, pravdoljubivi. Oni ljudi kojima govore da treba da ojačaju, da su suviše nežni ili suviše osetljivi.

Ja sam, pogađate, jedna od njih. Vi? Da li ste visoko senzitivni?

Termin visoko senzitivna osoba (highly sensitive person – HSP) uvela je američka doktorka psihologije, univerzitetski profesor i istraživač Ilejn N. Aron, opet pogađate, i sama sa visokom senzitivnošću. U svojoj prvoj knjizi “The Highly Sensitive Person” iz 1996. godine, posle brojnih istraživanja i intervjua, ona opisuje ljude sa tom osobinom. Zaključuje da je reč o genetskoj osobini koja se javlja kod 15 do 20 odsto populacije (podjednako i kod muškaraca i kod žena) i da je prirodna i normalna kao i boja očiju.

Dakle, to nije poremećaj, stanje, niti bolest. Nije izbor, disfunkcija, već jednostavno majka priroda. I to je sve.

Većina ljudi se povremeno oseća preplavljenim, ali za visoko osetljive, to je način života. Oni su kao sunđeri. Upijaju sve. Svaku finesu informacije koju obrađuju. I zato im treba više vremena da sve to obrade i izbore se sa osećanjima, i osećajima, i svojim, i tuđim.

I zato ne treba da im govorite da moraju da ojačaju. Jer je to kao da im govorite “moraš da postaneš niži od 175 centimetara” ili “oči su ti suviše kestenjaste”. Samo im treba malo vremena, mnogo odmora i za početak, pravih informacija i upotrebljivih saveta.

Dobrodošli na blog Visoko senzitivne osobe.

On je mesto za informisanje, deljenje, podršku, razumevanje. Mikrokosmos gde osetljiviji ljudi mogu da pronađu proverene informacije o svojoj osobini i tako bolje upoznaju sebe i poboljšaju svoj način života. Ali i mesto gde oni koji nisu hipersenzitivni mogu da nauče nešto o svojim partnerima, deci, prijateljima, roditeljima, kolegama, jer ponavljam, skoro svaka peta osoba na svetu je kao ja ili kao ti – visoko osetljiva.

Ja sam Vesna Mirilo.

Po zanimanju sam novinarka, po obrazovanju diplomirani menadžer umetničke produkcije. Više od 13 godina bavim se medijima i poslovima koji su vezani za njih.

Tragajući za odgovorima koji su mi lično bili potrebni, otkrila sam naučno dokazani termin visoko osetljiva osoba i smatrala sam da je moja profesionalna i ljudska dužnost da javno progovorim o njemu. Tako sam kreirala FB stranicu Visoko senzitivne osobe, a onda i istoimeni blog. Naročito sam podstaknuta činjenicom da je 20 odsto populacije upravo visoko senzitivno, a da se u našoj sredini o tome nedovoljno zna.

Vreme je da se to promeni. 

S obzirom na to da upravo čitate ovaj blog, usudiću se da zaključim da smo zajedno na istom putu – deljenja informacija i širenja svesti. Srećno nam bilo!

Advertisements

Kako izdržati danas ako smo visoko osetljivi?

balance-1372677_1280

Živimo u potrošačkom društvu u kome se insistira na snazi u svakom smislu i gde se visoka osetljivost često tretira kao osobina koju treba lečiti. Nikada, ali nikada ne zaboravite da su visoko osetljivi ljudi različiti samo po svom senzitivnom procesuiranju suptilnih stimulansa.

I da to nije bolest.

Dakle, visoko osetljivi mogu bolovati od najrazličitijih bolesti, kao i svi ostali, ali ne od visoke osetljivosti.

Kako izdržati onda danas? Pitanje koje me je sačekalo na FB stranici.

Pokušaću da sumiram sve što sam do sada naučila i primenila, a što može da bude odgovor na ovo pitanje. Uglavnom se sve svodi na otpuštanje pogrešnih uverenja i promenu navika.

  1. PRIHVATANJE – prvo i osnovno – prihvatiti da smo rođeni sa osetljivijim nervnim sistemom od prosečnog, da je to neutralna i nadasve normala osobina. I zato, nema upoređivanja sa drugima (jer su verovatno prosečno senzitivni, dakle nismo u istoj sportskoj disciplini) i nema želje da se promenimo da bismo bili kao većina (u manjini smo i tačka). Umesto toga, samo treba da počnemo da gledamo na sebe kao na nekoga kome treba malo više nege.
  2. VRAĆANJE SEBI – boravak u prirodi, svakog dana bez obzira na vremenske prilike, bar 15 minuta. Može park. Igranje/negovanje unutrašnjeg deteta – hobi ili nešto što ste voleli da radite kao deca.
  3. ZAŠTITA – od pojava/stvari koje vas izrazito uznemiravaju – izbegavajte sve što vam ne prija svaki puta kada možete. Veoma je važno da uvežbate pravljenje štita od drugih ljudi (zamislite da ste u velikom balonu ispunjeom belom svetlošću i da vas on štiti od tuđih emocija, energija i svega ostalog).
  4. NEOPHODNA PODRŠKA – potrebni su vam ljudi koji vas razumeju i prihvataju. Možete ih naći u svom okruženju, potražiti grupe podrške za visoko osetljive osobe, razgovarati sa psihoteraputom (samo ako prihvata i upućen je u postojanje osobine visoke osetljivosti), probati sa nekim vidom alternativne medicine. Šta god da izaberete, ne može da škodi, a pomoći će vam sigurno u manjoj ili većoj meri (zavisi od nebrojeno faktora).
  5. ISHRANA – tri velika zdrava obroka plus dve užine. Nema preskakanja obroka. Bar 2 litra obične vode dnevno. Čaj od kamilice (umiruje) i mnogo svežeg povrća i prirodnih sokova.
  6. SAN – Redovan,  bar osam sati.
  7. TIME OUT – uzimajte 5 do 10 minuta pauze na svakih sat vremena. Ako ste na poslu možete ići u toalet, to niko ne kontroliše.
  8. RELAKSACIJA – na kraju dana ili tokom dana ako ste uznemireni – (samo)masaža, disanje stomakom, meditacija, češljanje, umirujuća muzika, topla kupka…
  9. REKREACIJA – redovna i najbolje u prirodi – blage vežbe istezanja, nežna joga, brzi hod, ples, plivanje…
  10.  ORGANIZACIJA – sredite životni prostor, teže funkcionišete u neredu, napravite spisak obaveza koji je realan za vas, razmislite šta možda radite zbog drugih ili umesto drugih, a da ne morate.

Žeim vam mnogo strpljenja i uspeha.

Vesna

 

 

 

Zašto živimo ako ne da pomažemo i drugima?

people-1230872_1280

Postavljenje ličnih granica jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočavaju visoko osetljive osobe.

Šta to znači?

Između ostalog, da veoma lako mogu da osete tuđa osećanja, pa tako i neprijatna, i da još lakše mogu da zauzmu ulogu “pomagača”. I kada treba, i kada ne treba.

Negde sam pročitala da gotovo da ne treba pomagati drugima jer ih tako stavljate u inferiornu poziciju i preuzimate njihovu energiju. Ne slažem se, ali vas molim da sami razmislite o tome.

Kroz moju visoko osetljivu mladost zaista sam klinački bila uverena da mogu spasiti svet, ako ne tada, onda bar jednog dana, kad porastem.

Tokom rada u redakcijama i dalje sam se vodila tom mišlju, ali ublaženog intetnizetita, jer me je realnost često demantovala.

I tako sam tek u tridesetim naučila da postavim dva magična pitanja:

  1. Da li želiš da ti pomognem?
  2. Kako (mogu da ti pomognem)?

I da razjasnimo, pomoć za mene ima mnogo lica.

Pomoć je saslušati nekoga.

Pomoć je dati ideju.

Pomoć je izdvojiti vreme.

Pomoć je podeliti lično iskustvo.

Pomoć je uraditi nešto umesto nekoga.

I još mnogo toga.

Uz zajednički imenitelj – ne ugrožavati sebe dok to činimo.

Pre dve godine, kada sam se nalazila u čudnom i mučnom stanju mirovanja zbog pogrešnih dijagnoza, i kada sam polako počela sa se zatvaram u sebe (što ne liči na mene), pored bliskih ljudi koji su fizički bili uz mene, dragocena pomoć mi je stizala i drugim kanalima.

Moje dve kume, jedna iz Austrije, druga iz Italije, angažovale su se na razne načine.

Ne mogu pisati o porukama ohrabrenja jer su suviše lične. Ali sve ostalo…

Lekovi kojih nema u Srbiji, knjige kojih nema u Srbiji, izveštaji sa konsultacija lekara iz zemalja u kojima žive, garderoba, slatkiši, najlepša nes kafa…

Kada se sve završilo i kada sam zaokružila troškove pogrešnog lečenja, cifra je za naše uslove zaista bila prevelika.

– Hoćeš da ti pošaljem novac?

-Ne. Pošalji mi neke modne detalje koje više ne nosiš. Hoću da se malo osvežim.

-Šta ti treba od kozmetike?

Sedela sam na klupi ispred jedne novosadske pošte i pokušavala da stvari iz velike kutije prebacim u kesu da bih mogla lakše u gradski prevoz.

-Je l slobodno, sine?

-Jeste.

I dok sam vadila ogrlice, narukvice, svilenu košulju, kožnu torbu, novčanik, ešarpe, neseser pun kozmetike, baka do mene na klupi me je pitala:

-Ko ti je sve to poslao, sine?

-Kuma.

-Ti i tvoja kuma ste srećne žene. Imate jedna drugu.

 

 

 

 

 

Da li je bolje biti u ljubavnoj vezi sa nekim ko je visoko osetljiv ili ne?

holding-hands-1149411_1280

“Da li možete da napišete tekst o tome koji je partnerski odnos najbolji za visoko osetljive? Onaj sa visoko osetljivom osobom ili onaj sa nekim iz tzv. druge kategorije?”

Hm… Mogu i ne mogu…

Mogu da se pozovem isključivo na iskustva drugih, jer sam lično uvek bila u vezama sa prosečno senzitivnim muškarcima. Neke su funkcionisale fino, neke ne, tako da se bojim, da univerzalnih saveta koji se odnose na pitanje sa kakvim ljudima treba da budu visoko osetljivi, nema(m). Zavisi od velikog broja faktora.

Zato prilagođavam članak “Tražiti ljubav kao visoko osetljiva osoba” autorke Deborah Ward sa portala Psychology Today.

“Ako ste visoko osetljiva osoba, volite povezanost. Volite intimnost. Žudite za bliskim, dubokim, ličnim odnosima. Međutim, pronalaženje i čuvanje takvog odnosa nije lako. U svetu u kome većina ljudi teži za “zabavno-ljubavnim” i “lako ćemo – bez obaveza” vezama, visoko osetljive osobe mogu da se osećaju kao da traže nerealnu vezu koja postoji samo izmaštana u njihovim glavama. Dakle, da li je vrsta ljubavi koja nam je potrebna moguća? I kako da je nađemo?

Visoko osetljivi su često romantičari i idealisti. Nama je duboko stalo do ljudi i imamo želju da im pomognemo, naročito da ostvare svoj puni potencijal pružajući im pažnju i podršku. Mi to radimo zato što možemo da osetimo osećanja drugih veoma intenzivno. Mi se uvek stavljamo u tuđe cipele, čak da toga nismo ni svesni.

Naša emaptija, toplina i saosećajnost privlači druge. U isto vreme, mi se utapamo u njima, jer ne možemo da ignorišemo naša osećanja, ali ni njihove pozive za pomoć.  E, tu stvari postaju veliki izazov za visoko osetljive. Mi lako privlačimo ljude sa problemima. I mi od njih jednostavno ne možemo otići.

Nažalost, nisu svi problemi toliko vidljivi. Većina ljudi se ozbiljno trudi da prikrije svoje mane i nesigurnosti, i nije nam lako da shvatimo koliko su one ozbiljne ili štetne. Dok to ne shvatimo, mi smo jednostavno uključeni. Osećamo povezanost i nastojimo da pomognemo u nadi da će se stvari popoboljšati. Međutim, u međuvremenu možemo postati iscrpljeni i osećati se prezasićeno. Visoko osetljivi su brižni, ali ranjivi.

Visoko osetljivi bi morali da prepoznaju da uprkos našoj empatiji i saosećanju, ne možemo promeniti druge ljude. Drugi moraju da pomognu sami sebi.I moramo ih pustiti. Naš posao nije da budmo pojas za spasavanje za nekoga ko se davi u moru života. Naš posao je da ostanemo na čvrstom tlu i da se posvetimo stvarima koje hrane našu osetljivu dušu. A kada neko nađe svoj put do sebe, možemo biti tu.

Pa kako onda da uspostavimo zdrave osnose kada privlačimo nezdrave? Kako da kažemo ne ljudima koji žele da se oslone na nas? I kako da napravimo svesne izbore kada su naše odluke nesvesne?

Prvo, pomozite sebi. Visoko osetljivi ljudi su prirodno brižni i pomažu ljudima. Ali, prvo morate pomoći sebi. Stavite vaše potrebe na prvo mesto. Iako to možda zvuči sebično, od suštinske je važnosti za vaše preživljavanje. Kada god se osećate preplavljeni, uznemireni, depresivni to je vapaj za pomoć samom sebi. A jedina osoba koja može da vam pomogne ste vi sami. Sklonite se iz stersnih situacija, dajte sebi odmor u miru.

Briga za  sebe, u našem slučaju, čini dve stvari:

  • Povećaće vaše samopouzdanje i osećaćete se dobro u sopstvenoj koži. To će privući ljude koji se takođe osećaju dobro.
  • To će vas držati fokusiranim na vaše potrebe a ne na tuđe, i ljudi vas više neće videti u ulozi spasioca.

Što bolje razumete sebe i svoje potrebe, lakše ćete reći ne onome što vam ne odgovara. I ako eliminišete toksične stvari iz vašeg života, napravićete prostor za nove zdrave stvari. A to uključuje i zdravu vezu.

Ako radite stvari koje volite bićete srećniji i tada su veće šanse da nađete odgovarajućeg partnera. Posećujte mesta koja volite i gde možete sresti istomišljenike. Visoko osetljive osobe mogu lako da ostanu zarobljene u svojoj mašti i da izbegavaju stvaran spoljašnji svet zbog straha od previše stimulanasa, što vodi u strah od povezivanja sa drugima. Ali možete imati vezu bez da budete povređeni ili da se povređujete. Možete biti aktivni deo zajednice a da se ne osećate preopterećeno. Potrebno je samo da nađete neku koja vam odgovara umesto da se pokušavate uklopiti u neku koja nije po vašoj meri.

Kao veoma osetljiva osoba uvek ćete želeti da budete od pomoći. Međutim, ako se dok pomažete osećate slabije, zbunjeno, iscrpljeno, uplašeno, to nije pomoć. To je žrtvovanje.   Sačuvajte svoju empatiju za ljude koji je cene i koji su tu za vas. Samo zato što smo osetljiviji ne znači da non-stop treba da dajemo sebe.

Ove promene se neće desiti preko noći. ali, primetite kako se osećate u svakoj narednoj situaciji u kojoj sami odlučujete. Nije važno šta drugi kažu, samo kako se vi osećate. A u vezi treba da se osećate dobro.

Visoko senzitivni ljudi i promene

suitcase-1156516_1280

“Visoko senzitivni ljudi teže podnose promene i mnogo razmišljaju pre nego što se odluče na neki novi korak, pa makar bio i na bolje”, dr Ilejn Eron, svteski ekspert za visoku osetljivost.

Iako pripadam jednoj petini svetske populacije koja je rođena sa osobinom visoke senzitivnosti nervnog sistema, i iako ne mogu da kažem da lako podnosim promene, od kada znam za sebe, upuštala sam se u njih čak češće nego veliki broj prosečno senzitivnih ljudi.

Utabane staze sam nekako, što slučajno, što namerno zaobilazila, bez obzira što sam zbog toga doživljavala ogromne uspone i padove na svim poljima.

Tako sam se recimo, za svojih 36 godina, selila 17 puta, s tim što se prva dva ne sećam jer sam bila beba. Promenila sam dva kontinentna, dve metropole (ako Beograd uopšte može tako da se nazove), tri manja mesta i konačno se našla u gradu po meri čoveka, Novom Sadu.

I preživela sam. Sa manje ili više stresa, ali jesam.

Zašto ovo pišem?

Zato što se ponovo nalazim usred selidbe.

Ova bi trebalo da bude najlepša i najmanje stresna, jer se selim dve ulice niže, u stan u kome će računi stizati na moje ime. 

Nisam od onih žena hobotnica koje dobro rade nekoliko stvari istovremeno, ali ovaj period mi je dobar test da vidim koliko sam uspela da prihvatim sebe kakva jesam, bez kinjenja i forsiranja da sve mora da bude savršeno i gotovo u zacrtanom roku. Mora da bude gotovo u roku, ali ne mora da bude savršeno.

I još nešto. Tražila sam pomoć oko selidbe od bliskih ljudi, bez da sam se osećala neprijatno i nesposobno. Jer to i nisam. Samo mi je trebalo vremena da shvatim.

Rekla bih da je to veliki napredak koji i vama želim.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Visoka osetljivost i depresija

12419062_430064797186137_4072139487995123869_o

Osetljiviji nervini sistem lako je prijemčiv za sve vrste stimulacije.

„Šta su stimulacije? Prizori, zvuci, mirisi, vibracije, dodir. Visoko osetljivi ljudi obično snažno reaguju i brzo dostižu svoj prirodni nivo tolerancije u, za njih, haotičnim uslovima.

Prekomerno stimulišuće spoljašnje okruženje može biti jedan od problema sa kojima se sreću osetljiviji ljudi. Evo i zašto.

– Osetljivo dete ne može napustiti prebučnu učionicu.
– Osetljiv radnik ne može tek tako napustiti za njega nepodnošljivo radno mesto.
– Osetljiva majka ne može napustiti svoju decu kada je previše iscrpljuju.

Preplavljenost negativnim stimulacijama je teška i neprijatna za svakoga, naročito za hipersenzitivne ljude. Oni su hronično pod previše stimulanasa i ponekad se osećaju nesposobnim da kontrolišu svoju okolinu. Zbog toga mogu imati veći rizik od razvijanja osećanja bespomoćnosti i beznađa, koja opet mogu dovesti do depresivnih rekacija“, Susan Meindl, licencirani psiholog iz Kanade, sa posebnim interesovanjem za visoku osetljivost.

Dakle, visoko senzitivni ljudi su zbog svog osetljivijeg nervnog sistema skloniji depresivnim i anksioznim reakcijama. Ali to ne znači da ih svi generalno moramo razviti. Važno je da naučimo da podržavamo sami sebe i negujemo se. U tome nema ničeg lošeg. Bolje sprečiti, nego lečiti.

Slobodan prevod sa EzineArticles.com/?expert=Susan_Meindl

Sada kada znate da ste visoko senzitivni, stavite svoja iskustva u drugi okvir

12339393_421558054703478_8252957827147798530_o

Sada kada znamo da je visoka senzitivnost jedna obična normalna osobina, predlažem da svoja iskustva pogledate drugačijim očima, a u skladu sa onim što ste otkrili na ovoj FB stranici.

Vaš prvi zadatak je da razmislite o tri velike promene u vašem životu kojih se dobro sećate. Visoko osetljive osobe obično na promene reaguju sa otporom. Ili se trudimo da sebe jednostavno gurnemo u njih, ali i dalje patimo zbog njih. Mi jednostavno nismo dobri u prihvatanju promena, čak i ako su one na bolje.

Vraćamo se zadatku – tri velike promene ili iznenđenja u vašem životu.

– Izaberite jednu koja se odnosi na gubitak ili kraj nečega
– Drugu – koja je neutralna
– Treću – koja je bila promena na bolje

Pratite svaki korak za svaku promenu.

1. Razmislite o vašem odgovoru na promenu i kako ste oduvek gledali na nju. Da li se osećate da je vaš odgovor pogrešan ili nije kao što bi bio odgovor drugih ljudi? Da li je trajao suviše dugo? Da li ste tada odlučili da niste dobri na neki način? Da li ste se trudili da sakrijete vašu uznemirenost? Ili su vam drugi rekli da reagujete previše?

2. Razmotrite vaš odgovor sada kada znate da je vaš nervni sistem osetljiviji i kako „radi“ vaše telo.

3. Razmislite da li postoji nešto što sada treba da uradite. Posebno preporučujem da vaš novi pogled na situaciju podelite sa nekim ko će znati to da ceni, naročito ako je bio prisutan u vreme kada su se promene dešavale. Može biti od pomoći da sklopite novi mozaik. Preporučujem i da zapišete staro i novo viđenje situcaije i to sačuvate neko vreme kao podsetnik.

Slobodan prevod iz knjige
„The Highly Sensitive Person“, Elaine N. Aron

Kako sam zbog visoke osetljivosti prvo izgubila, a potom ojačala veru u sebe

girl-1472185_1920

Živeći čitav život kao visoko senzitivna osoba sa pojačanim emocijama, često sam se pitala da li je ono što ja tako intezivno osećam zapravo stvarno. Da li treba da slušam sebe ili da možda ipak uzmem u obzir i drugu stranu, na kojoj sam obično dobijala komentare “preteruješ”, “nije baš sve tako kako se tebi čini”, “ne rasuđuješ racionalno”…

Kako sam u ranim tridestim donela neke odluke koje nisu imale dobar ishod (a moge su!!!), tako je moja vera u samu sebe tj. u ono što osećam počela da opada. Razmišljala sam da možda ipak ima istine u mom “emotivnom preterivanju” i da moj moralni i etički kodeks možda ipak treba da zanemarim. Baš kao što sam to činila radeći u jednoj velikoj beogradskoj redakciji gde se sa velikim delom onoga što sam zapravo radila nisam slagala. U redu mi je bilo da pišem o nekim “normalnim” stvarima, ali sam se nadnaslova SKANDAL, UŽAS, ŠOKANTNO, TRAGEDIJA, HAVARIJA, KOLAPS i sličnih grozila. Naročito zato što su ispod njih stajale prenapumpane informacije. Iako mi je pravilo četiri S bilo poznato još sa fakulteta (tvrdnja da novine najviše prodaju Seks, Skandal, Sport i Smrt), nikako to nisam mogla da svarim.

S druge strane, često sam imala osećaj da negde ne pripadam, da neko ne govori kompletnu istinu, da u nekom odnosu ili na nekom mestu nešto nije u redu i da ne znam šta da radim, jer nisam raspolagala materijalnim dokazima za moj osećaj.

Sve dok nisam otišla na Porodični raspored gde se ispred mene odvijalo sve što osećam u vezi sa nekoliko “tema” za koje sam decenijama slušala kako preterujem i kako moja osećanja nisu tačna.

Porodični raspored je fenomenološki psihoterapijski metod i teško ga je objasniti, pa zato neću ni pokušati. Reći ću samo da mi je vratio veru u moja osećanja i samu sebe i da ne postoji osoba koja sada može da me navede da “razmislim o njihovoj tačnosti”.

 

 

Zašto sa godinama nisam “ojačala”?

girl-1319115_1280

Mislila sam da ću s godinama ojačati, ali kao da postajem sve osetljivija, rekla je jedna žena koja posećuje Grupe podrške za visoko osetljive osobe

To je bila i moja zabluda.

Zapravo, u mojim dvadesetim, spolja je zaista izgledalo kao da sam “ojačala”. Naročito na poslu. Nezamislivo mi je bilo da pokažem neprijatna osećanja tamo gde je poželjna blaga agresija, grabljenje, laktanje, zauzimanje pozicije moći, pa sam počela da ih potiskujem kako bih bila kao i svi drugi.

Kul. Smirena kobajagi. Hladne glave. Sposobna. Spremna da se borim u svakom trenutku.

Međutim, ja sam se, boreći se za sebe, u stvari, borila protiv sebe. Jer to za šta sam se borila, kao i način na koji sam to radila, nije bilo u skladu sa mojim vrednostima i mojom suštinom.

Za sedam godina provedenih u jednoj velikoj redakciji, samo sam nekoliko puta pustila suze (skrivena u toaletu ili liftu, naravno).

Pa, kako drugačije?

Toliko ljudi želi ovaj posao, a mi smo svi do jednog lako zamenljivi. Na beogradskim ulicama je veliki broj ljudi koji bi sve dali da rade ovo što i ja. Usput su možda sposobniji, obrazovaniji, mlađi, “psihički jači”…  Ako neću ja, ima ko će. Ovde smo došli da radimo, odrasli smo ljudi, sve lične probleme ostavljamo na ulazu u zgradu.

Kako da ne…

Neprihvatanje činjenice da smo visoko osetljivi (ili neznanje u mom slučaju), vodi direktno ka poništavanju sebe. Iz petnih žila se trudimo da budemo i živimo kao i većina, po kriterijumima koji možda uopšte nisu naši, i donekle uspevamo, ali ne na duge staze.

S druge strane, prihvatanje činjenice da imamo osetljiviji nervni sistem i učenje kako da živimo sa njim, direktno nas vraća nama samima.

Sa godinama ne možemo ojačati jer smo rođeni osetljiviji. Ali možemo savladati “cake” kako da tretiramo sebe na najbolji mogući način. 

Ja sam, recimo, tako savladala tehniku izgovaranja reči NE, tehniku zauzimanja za sebe i svoje potrebe i tehniku “nije mi važno kako to drugima izgleda”.

Da li ste vi naučili kako da živite najbolje što možete sa urođenim osetljivijim nervnim sistemom od prosečnog?

Možda ste tek počeli? Kako vam ide? Gde tražite pomoć i podršku?

ŠTA DA RADIM AKO SAM VISOKO SENZITIVNA OSOBA?

Kako da negujem visoko senzitivno telo?

Visoko osetljive osobe kod lekara

 

strauss-spring-1457994_1280

Iz dana u dan, ovoj blog i FB stranu Visoko senzitivne osobe posećuje sve veći broj zdravstevnih radnika i profesionalaca iz takozvanih pomagačkih struka, što me izuzetno raduje.

Kako sam i sama bezbroj puta naletela na nerazumevanje lekara i neprihvatanje postojanja osobine visoke osetljivosti, dobijala pogrešne dijagnoze i etikete zbog svojih somatizacija (astma, hronična infekcija koksakijem B, razmažena, previše prima k srcu, nezrela…), smatram da je moja lična i profesionalna dužnost da širim svest i informacije o njoj.

IMATE SAMO POVIŠEN KORTIZOL

To me je motivisalo i da obradim temu o tome kako stručnjaci mogu ostvariti bolju komunikaciju sa visoko senzitivnim osobama. I naravno, kako da na taj način budu uspešniji u svom poslu i gledaju širu sliku – čitavog čoveka, a ne samo simptome.

Upravo dr Ilejn N. Aron, svetski ekspert za visoku senzitivnost, u svojoj knjizi The Highly Sensitive Person, direktno savetuje medicinske radnike:

– Visoko osetljivi ljudi više osećaju stimulacije i lako su prijemčivi za finese. Situacije koje su za druge umereno uzbudljive, za hipersenzitivne su previše uzbudljive. To znači da hiper senzitivne osobe brže i lakše dožive uzbuđenje. Tako u medicinskom kontekstu, oni mogu izgledati kao da su anksiozni ili čak neurotični.

Moj lični primer baš potvrđuje ovo. Ležala sam skoro bez ičega na sebi u ordinaciji u kojoj je bio otvoren prozor (zimsko doba) i čekala doktorku da mi uradi neki ultra zvuk. Počela sam da se tresem. Rekla mi je zabrinuto, rezultati su u redu, ali Vi se tresete kao da ste neurotični. Da Vam dam nešto za smirenje?

Tada nisam znala da sam hipersenzitivna, ali sam znala da sam zimogrožljiva. Pridev “neurotična” odzvanjao mi je mesecima u glavi, iako se na psihološkim testovima i razgovorima ispostavilo da kod mene nema nikakve patologije. Kada sam saznala sa sam visoko osetljiva, bilo mi je jasno i zašto sam se tresla u toj ordinaciji.

Dr Aron još savetuje:

– Ako ste neljubazni ili im dodajete još više stresa, neće pomoći da sa vama komuniciraju bolje. Hipersenzitivni ljudi su najčešće vrlo savesni i kooperativni kada to mogu.

– Hipersenzitivni ljudi su veoma fizički svesni (bolje osećaju svoje telo od drugih) tako da kao pacijenti mogu da imaju veoma važne informacije za vas, ako želite da čujete.

– Niko ne sluša i ne komunicira dobro kada je pod stresom. Ohrabrite pacijenta da se pripremi za razgovor (pregled), da napravi podsetnik sa simptomima i pitanjima za vas. Takođe, ohrabrite ga i da zapisuje šta mu govorite i ostavite mu šansu da može naknadno da vas kontaktira, ako mu nešto ne bude jasno. Već će sama ta mogućnost značajno smanjiti nivo stresa.

Svesnost o postojanju visoke osetljivosti nervnog sistema može biti od pomoći svakom profesionalcu kada mu dođu klijenti sa urednim analizama i testovima, bez dijagnoze nekog telesnog ili mentalnog poremećaja, a koji se i dalje osećaju loše. Znanja o ovoj osobini mogu doprineti boljem razumevanju i pristupu visoko osetljivim osobama u terapeutskom radu”, Svetlana Marković, diplomirani psiholog

Reference:

  1. Aron N, Elaine, Ph.D. (2015) The Highly Sensitive Person. London, UK: Thorsons

Kako raditi sa hipersenzitivnim đacima i studentima

12513526_432813890244561_1169853799317865382_o (1)
Podučavanje visoko osetljivih đaka i studenata zahteva drugačije strategije od onih koje se odnose na “manje osetljive”. Hipersenzitivni na suptilan način upijaju nova znanja, ali se brže fiziološki umore/postanu preplavljeni.

Visoko osetljivi đaci i studenti su generalno savesni i trude se da daju svoj maksimum. Veliki broj njih je nadaren, ali niko od njih ne obavlja svoje zadatke dobro kada su preumorni, a oni se umaraju brže od ostalih. Što se više trude kada su premoreni i pod pritiskom, veće su šanse da “padnu”. To može ozbiljno da ih demorališe.

Visok nivo stimulacije (bučna učionica, npr.) brže će umoriti hipersenzitivnog đaka ili studenta od ostalih. Dok će se neki povući, značajn broj, naročito dečaka, postaće hiperaktivni.
Nemojte previše štititi osetljivije učenike ili studente, ali kada insistirate da urade nešto teško, potrudite se da njihovo iskustvo na kraju bude pozitivno.

Nemojte pretpostavljati da je neki učenik ili student koga samo posmatrate (niste razgovarali sa njim) stidljiv ili uplašen. Ta etiketa može biti pogrešna i da ostane tokom čitavog školovanja.


U nekim kulturama se stidljivost, introvertnost, povučenost tretriraju kao slabost. Prevaziđite to ako ste pripadnik takve kulture. Gledajte svojim očima, bez predrasuda, sve đake ili studente.

Učite i sebe i druge da poštuju razlike u temperamentu, kao što se poštuju brojne druge razlike.

Insistirajte da hipersenzitivni đaci i studenti pokazuju svoju kreativnost i ohrabrujte ih u tome. Kako bi izgradili njihovu toleranciju na učešće u timskom radu, insistirajte na dramskim aktivnostima koje ih obično pokreću.

Reference:

  1. Aron N, Elaine, Ph.D. (2015) The Highly Sensitive Person. London, UK: Thorsons